|
Misek -> RE: Srpski, hrvatski, bosanski, crnski, gorski... (18.9.2008 14:53:54)
|
IZVIRNO SPOROČILO: Bakfark
Ma inače je Bosna kao zemlja sa svoja tri najveća naroda i odsustvom njihovog nacionalnog identiteta zapravo jedan državni bogalj, pravna tvorevina koja postoji samo na papiru. A sad zamisli muslimanski dio pučasntva, ja ih u jednu ruku potpuno razumijem. Na čemu stvarati nacionalni identitet kada zapravo nemaš ništa - ni ime, ni jezik, ni istoriju, ništa... I ove pokušaje istoričara da se ispravljaju "krive Drine" smatram potpuno bespotrebnim.
Ne bi se bas slozila s napisanim. Bosna je imala svoj "jezik" - dijalektoloski izrek (i hrvata i srba i muslimana iz bosne si po jeziku prepoznao da je iz bosne a ne iz srbije ili hrvatske ili CG ili...) Ime, naravno da su imali nesrecno ime, nesrecno zato sto je oznacavali versku pripadnost i umesto da spaja, ono razdvaja; istoriju imaju i to kakvu. Ako ne poznas ne mozes je videti, ako je upoznas vidis da je velika... Citati Andrica. Citati Andrica znaci dati si sansu da shvatis koliko je istorije, koliko zivota, zajednickog zivota, uspona i padova imala ta multikulturalna zajednica.
Ja volim Sarajevo od prije rata, kroz priče koje su o njemu ispredane, iako u njemu nikad nisam bio.
Kako bi ga tek voleo da si ga ikada doziveo.
Gledao sam jednom kao klinac neku seriju o Aleksi Šantiću (njegovu ulogu je fantastično odradio jedan od najvećih romantičara srpskog pozorišta Branislav Lečić) koji otkriva sve prednosti kulturnog spajanje - samo da ljudi u principu nisu bili stoka, kao što jesu...
Svi smo mi ljudi stoka. Razlika je samo da su jedni povodljiviji od drugih. Da neki imaju sitnije duse koje ne mogu videti vecu i lepsu sliku. Jednima pogled dostize samo do njihove tarabe i misle da je njihovo dvoriste svet i da su samo u njegovom dvoristu pravi ljudi.
Bosna je ono sto smo mi. Mi smo ti koji smo od nje napravili ono sto je. Ako ne direktno, onda indikrektno - sutnjom. Kao sto kaze Balasevic - krivi smo mi sto smo cutali.
|
|
|
|