|
Anonimen -> Mali princ (18.6.2009 9:47:42)
|
Ne bom dosti sral, kopipejstal bom nekaj zaradi česar sem isti dan, ko sem to prebral, prosil sodelavko, ki ji ta knjiga slučajno bila na "dohvat ruke" in jo prosil, da mi jo kupi. Želja in pričakovanja sta tisti dan dosegli vrhunec, komaj sem čakal večer, da se mir spusti na dom, da lahko začnem... Prebral sem jo v istem večeru, na dušek. Knjiga za večnost!
highlanderka
"Ima tacno 38,5 godina kako sam prvi put procitala Malog Princa, pamtim taj dan: bio je oktobar, bila sam brucos i dosla sam u 10 h na prvi od 2 casa politicke ekonomije, nikog nisam poznavala u velikom fakultetskom amfiteatru. Pored mene je sedeo crvenokosi mladic pegavog lica, sa ocima boje cokolade. U rukama je drzao malu knjizicu mekih korica sa smesnim crtezom decaka. Bilo mi je dosadno da slusam unjkavog profesora pa sam posegla za knjizicom kolege pitajuci ga pogledom da li mogu da je uzmem. I tako sam pocela da citam. Zavrsio se prvi cas, prosla je pauza od 15 minuta, poceo drugi cas pa se i on zavrsio, amfiteatar s ispraznio, ridji kolega je gledao kroz prozor i cekao svoju knjigu, ja sam sedela i plakala.
Pre 10 dana sam kupila svoje poslednje izdanje Malog Princa, u Novom Sadu, na Art Expou, jako lepo izdanje Mono Manjane. Namenjeno je novoj bebi prijatelja moje cerke. Svakoj novoj bebi koju dobije neko koga poznajem kupujem primerak Malog Princa. Kupila sam ih vishe od 20 , nisam brojala, sigurno ih je najmanje toliko. I moja deca su dobila svako svoj primerak, to im je prva knjiga. Imam osecaj da Mali Princ u decijoj sobi cuva bebe kao dobri andjeo.
I posle svih ovih godina, ja nemam svoj primerak Malog Princa. Pre neku godinu, kupila sam primerak u nameri da ga poklonim samoj sebi za rodjendan, htela sam da ga posvetim onom detetu koje sam bila a koje, mislim, odavno nisam srela. Bila sam jako, jako odrasla osoba i jako, jako ozbiljno/nesrecna i umorna od sve te svoje ozbiljnosti. A onda se rodila beba i ja sam knjigu poslala toj novoj bebi.
Kad bolje razmislim, ja jos uvek imam 19 godina, sedim u praznom amfiteatru, rukama pritiskam na srce "Malog Princa" i placem.
Ridji kolega gleda kroz prozor i ceka da se oprostim od deteta koje sam bila.
Hocu kuci, ma gde to bilo."
|
|
|
|