|      
Ops :( Si prepričan/-a, da ne želiš več sodelovati?
Preden potrdiš svojo odločitev, preberi podrobnosti.
Če potrdiš, da želiš odnehati, se ti bo avtomatično naložil poseben piškotek (cookie), s pomočjo katerega bomo ob ponovnem prihodu na našo spletno stran prepoznali tvoj račun in poskrbeli, da boš lahko v času trajanja nagradnega tekmovanja (od 17. 12. do 21. 12. 2018) nemoteno brskal/-a po Ringaraja.net brez prikazovanja ikon naših sponzorjev oziroma brez okenca na desnem delu zaslona.

Obenem boš izgubil/-a vse že osvojene točke in s tem, žal, izgubiš tudi možnost, da osvojiš odlično nagrado. Raje še enkrat premisli, preden klikneš da.

Si še vedno želiš odnehati?
Ringaraja.net uporablja piškotke z namenom zagotavljanja spletne storitve, oglasnih sistemov in funkcionalnosti, ki jih sicer ne bi mogli nuditi.
Z obiskom in uporabo spletnega mesta soglašate s piškotki.   Več o tem
Uporabniki na tej temi: nihče
  Natisni
Stran: [1]
Uporabnik
Sporočilo << Starejša tema   Novejša tema >>
   Kaj pa to?????Ali pri nas sploh...
10.5.2005 9:33:34   
Bety
zdravniki dajo kaj na to teorijo???????

meni osebno se zdi mogoča....iz lastnih izkušenj in pogostih SS...

preberite:

///////////



Iako mlada i relativno nepoznata grana imunologije, reproduktivna imunologija je u poslednje vreme napravila krupne korake prema identifikaciji mehanizama i faktora koji su odgovorni za neplodnost žena, pojavu spontanih pobačaja i različita oboljenja dece iz takozvanih “visokorizičnih trudnoća”. Bez obzira na veoma komplikovani odnos imunskog i reproduktivnog sistema žene, problem neplodnosti uzrokovan imunskim faktorima se može svesti na svega nekoliko mogućnosti. Jedna od njih je da žena razvija imunsku “netrpeljivost” prema spermatozoidima ili da se imunska “netrpeljivost” odnosi na plod i posteljicu što se završava njihovim odbacivanjem kao kada su u pitanju “strana tela”. U oba slučaja posledica je bračni sterilitet iako se najčešće kod oba partnera mogu dokazati dobri parametri plodnosti, kao što su uredan spermogram, ovulatorni ciklusi, prohodni jajovodi, uredni menstrualni ciklusi, normalni hormonski profili oba opartnera i sl. Neplodnost žena uzrokovana imunskim faktorima najčešće se manifestuje kao reakcija na partnerove spermatozoide ili kao reakcija odbacivanja posteljice i ploda. U prvom slučaju imunski sistem žene reaguje na pojavu partnerovih spermatozoida produkcijom tzv. antispermatozoidnih antitela. Ova antitela su prisutna u krvotoku žene ali i u vaginalnom sekretu, kao i sekretu grlića, materice i jajovoda. Posle odnosa, kada spermatozoidi započnu svoje probijanje kroz grlić, matericu i jajovode, antispermatozoidna antitela se \"lepe\" za površinu spermatozoida. Ova antitela mogu dovesti do smrti spermatozoida, njihovog \"lepljenja\" za druge spermatozoide, smanjenja brzine i pokretljivosti, kao i do \"dezorjentisanja\" u njihovom kretanju. U svakom slučaju, spermatozoidi opterećeni antispermatozoidnim antitelima vrlo teško nalaze put do jajne ćelije. Čak i u slučaju da spermatozoid dođe do jajne ćelije, u prisustvu antispermatozoidnih antitela oplođenje je praktično nemoguće. Pouzdano se zna da je za oplođenje neophodan kontakt spermatozoida i jajne ćelije koji se ostvaruje preko specijalnih molekula, takozvanih receptora. Antispermatozoidna antitela čine nemogućim upravo receptorsko vezivanje spermatozoida i jajne ćelije. Opisani mehanizam je jedan od čestih razloga za infertilitet paraova čiji su parametri plodnosti najčešće u granicama normalnog. Antispermatozoidna antitela mogu proizvesti i muškarci, kada se ona mogu identifikovati u krvotoku ili samoj spermi. Mehanizam kojim ova antitela blokiraju oplođenje jajne ćelije je skoro identično kao u slučaju kada ih produkuju žene. Pojava antispermatozoidnih antitela kod muškaraca najčešće je posledica infekcije, povreda i hirurških intervencija na testisima. O odnosu muškog steriliteta i imunskog sistema, možda će biti više reči u nekom od narednih brojeva. Druga mogućnost za neplodnost žene koja je uzrokovana imunskim faktorima je razvijanje imunske netrpeljivosti prema posteljici i plodu. U ovim slučajevima do oplođenja dolazi bez većih problema. Međutim, prvi kontakt oplođene jane ćelije (sada u fazi blastociste) sa leukocitima (belim krvnim ćelijama) sluzokože materice dovodi do njihove aktivacije, napada na balstocistu i njenog uništenja. Ovakav pobačaj se naziva subkliničkim pobačajem, zbog toga što je relativno teško dokazati da je trudnoća postojala. Menstrualno krvarenje kod žene dolazi \"na vreme\" ili kasni svega nekoliko dana. U ovakvim slučajevima, za sami mehanizam pobačaja nisu odgovorna antitela već takozvane ćelije ubice (eng. Natural Killer Cells) ili NK ćelije. Osim subkliničkih i kliničkih pobačaja, povišena aktivnost majčinih imunskih ćelija može dovesti do smrti embriona i razvijanja tzv. zadržanog pobačaja (Missed abortion) ili do fenomena koji se karakteriše postojanjem trudnoće bez razvijanja embriona, što ginekolozi nazivaju anembrionalnom trudnoćom (Blighted ovum). Prirodna i glavna uloga NK ćelija u organizmu je borba protiv tumorskih ćelija i eliminacija virusima zaraženih ćelija. Prisustvo NK ćelija koje su sposobne da eliminišu tumorske i virusima zaražene ćelije u sluzokoži materice je sasvim prirodno i normalno, ali samo u prvoj fazi menstrualnog ciklusa. Neposredno pre ovulacije, pojavljuju se signali, koji omogućavaju eliminaciju NK ćelija iz sluzokože materice tokom druge faze ciklusa. U normalnim okolnostima, kada je jajna ćelija oplođena i usađena u sluzokožu materice, ne postoji dovoljan broj aktiviranih NK ćelija koje bi mogle dovesti do pobačaja. Međutim, ukoliko proces eliminacije NK ćelija iz sluzokože materice tokom druge polovine ciklusa izostane i NK ćelije nastave svoju aktivnost, do trudnoće uopšte ne dolazi ili se ona završi kao manji ili veći pobačaj. Mehanizam kojim ćelije posteljice i embriona bivaju ubijene se sastoji u tome da se NK ćelije \"prilepe\" za posteljične ćelije, a zatim počinju sa lučenjem jedne veoma toksične supstance koja se naziva tumor nekrotizujući faktor (eng. Tumor Necrosis Factor) ili TNF. Danas se pouzdano zna da pojačanu aktivnost NK ćelija sluzokože materice mogu izazvati mikroorganizmi kao što je Hlamidija, Ureaplazma, Mikoplazma, humani papiloma virus, EpštajnBar, Citomegalo i Herpes virusi. Navedeni i ostali mikroorganizmi onemugućavaju \"prigušivanje\" imunskog sistema majke u pripremnim fazama za trudnoću i tokom same trudnoće. Osim mikroorganizama, pojačana aktivnost NK ćelija sluzokože materice može da bude uzrokovana greškama u komunikaciji između embrioba, jajnika i imunskog sistema majke ili urođenom agresivnošću imunskog sistema trudnice. Smrt posteljičnih i ebrionalnih ćelija nije jedina posledica aktivacije imunskog sistema majke u trudnoći. Imunska netolerancija majke prema plodu i posteljici može da bude odgovorna i za pojavu razvojnih anomalija fetusa, kao što su rascep nepca, zečja usna, anomalije trbušnog zida i sl. U slučjevima kada aktivost imunskog sistema trudnice nije takvih razmera da dovede do steriliteta ili pobačaja, trudnoća može biti opterećena pojavom povišenog krvnog pritiska kod trudnice, nužnošću “održavanja trudnoće” ili prevremenim porođajem. Kasnije, kod dece iz ovakvih trudnoća vrlo često se mogu dijagnostikovati oboljenja kao što su anemije, limfadenopatije, povećana osetljivost na infekcije, astma, autoimunske i endokrine bolesti, razvojne anomalije, pa čak i maligna oboljenja. Reproduktivna imunologija je u poslednjih deset godina napravila veliki napredak u razotkrivanju mehanizama i faktora koji učestvuju u nekim oblicima steriliteta žena i muškaraca, kao i u razotkrivanju mehanizama spontanih pobačaja. U isto vreme izgrađeno je više efikasnih terapijskih protokola koji sa velikim uspehom rešavaju navedene probleme. Osim toga, timovi koji se bave in vitro fertilizacijom u svoj rad obavezno uključuju stručnjake iz područja reproduktivne imunologije, koji su svojim radom doprineli da ova metoda bude još efikasnija. Terapijski protokoli reproduktivne imunologije se baziraju na imunomodulatornim agensima kao što su citokini, hormoni, prostaglandini, anticitokinska monoklonska antitela, imunoglobulinski preparati, selektivni i neselektivni inhibitori sinteze prostaglandina, procedura imunizacije partnerovim leukocitima i td. Imunomodulatorna terapija zavisi od vrste identifikovanog problema i određuje se nakon odgovarajuće dijagnostičke procedure, koja nije naročito komplikovana niti skupa. Cilj svake imunoterapije je “podešavanje” funkcije imunskog sistema majke da bi se ostvarila imunska tolerancija prema plodu i posteljici kao stranim tkivima ili eliminacija ometajućih i toksičnih faktora kao što su antispermatozoidna antitela i TNF. U pojedinim slučajevima, neophodno je stimulisati ili “preusmeriti” funkciju imunskog sistema majke i podstaknuti ga na produkciju zaštitinih i blokirajućih faktora, čija je glavna uloga “maskiranje” i zaštita posteljice i plod
Neposredna povezava do sporočila: 1
Stran:   [1]
Stran: [1]
Pojdi na:





Ovulacija in plodni dnevi
Kaj je ovulacija? Kako izračunati kdaj ovulacija nastopi? Načini ugotavljanja ovulacije.
Vzrok za endometriozo je pogosto preveč OH
Endometrioza, ki jo spremljajo močne bolečine, prizadene kar 10 do 15 odstotkov vseh žensk v rodnem obdobju. In številke...




Razpoloženje v času nosečnosti.
Admin

Ste med nosečnostjo imeli nenadne spremembe razpoloženja?